Dvadeset i osam godina samoe, iz sobe jo ne izlazim jer ne mogu da ustanem
Misli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanem
Slike ivota to je nekad bio moj sada ivi neko drugi a to vie nisam ja kao bivi legionar
Za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio.
Dovoljno je prolo da mnogi me zaborave ko pamti me jo uvek morae da umre
Na ulici sebe u da vidim kako traim, koga on to najbolje zna,
Al kako da se ponaam kad napolju me vide spoj i sveta
Zaboravio pravila, ne znam, jo uvek iz senke ivot u da gledam
Jer suvie je opasna tajna koju znam:
Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jai sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biu prvi jer tako biti mora.
Momenat slobode i deli zdravog razuma moram da ignoriem od sebe da ga oteram,
Dovoljno je prolo da mozak mi se upali,
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam,
I nou da se kreem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnom
Jedan deo mene ali i razmilja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude,
I kia se sputa, nju jedino jo volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere,
Al to je samo seanje i koa mi se jei, kad pomislim na pre kako lepo mi je bilo
U oku u senci ja strategiju pravim i plaim se da oi me ne odaju u mraku
Ve dugo isti poloaj i poinjem da trnem, srea mise javlja sad je isto kao pre:
Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jai sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i seb |